Ne­za­vi­sni i kri­tič­ki na­stro­je­ni no­vi­na­ri u Cr­noj Go­ri i da­lje se su­o­ča­va­ju sa za­stra­ši­va­njem i na­pa­di­ma, a afe­ra ve­za­na za iz­bor­ne zlo­u­po­tre­be osta­je ne­ri­je­še­na, oci­je­ni­la je me­đu­na­rod­na or­ga­ni­za­ci­ja za za­šti­tu ljud­skih pra­va Am­ne­sti in­ter­ne­še­nal (AI). U pri­lo­gu ko­ji je do­sta­vljen za iz­vje­štaj Evrop­ske ko­mi­si­je o na­pret­ku Cr­ne Go­re ka EU, iz Am­ne­sti in­ter­ne­še­na­la pod­sje­ća­ju da su pre­go­vo­ri o pri­stu­pa­nju Cr­ne Go­re Evrop­skoj uni­ji po­če­li u ju­nu 2012. go­di­ne, a fo­ku­si­ra­ni su na vla­da­vi­nu pra­va, uklju­ču­ju­ći i bor­bu pro­tiv or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la i ko­rup­ci­je na vi­so­kom ni­vou.
Ta me­đu­na­rod­na or­ga­ni­za­ci­ja, či­je je sje­di­šte u Lon­do­nu, uka­za­la je da su u Cr­noj Go­ri če­ste de­mon­stra­ci­je zbog te­škog so­ci­o­e­ko­nom­skog sta­nja.
–Me­đu­tim, po­sli­je par­la­men­tar­nih iz­bo­ra odr­ža­nih na je­sen 2012. go­di­ne, De­mo­krat­ska par­ti­ja so­ci­ja­li­sta (DPS), ko­ja je vi­še go­di­na na vla­sti, uspje­la je da for­mi­ra ko­a­li­ci­o­nu vla­du, a biv­ši pred­sjed­nik dr­ža­ve Mi­lo Đu­ka­no­vić po­stao je opet cr­no­gor­ski pre­mi­jer.
Dr­žav­no tu­ži­la­štvo Cr­ne Go­re ni­je po­kre­nu­lo ade­kvat­nu is­tra­gu o afe­ri ve­za­noj za iz­bor­ne zlo­u­po­tre­be iako su ste­no­gra­mi sa sa­sta­na­ka zva­nič­ni­ka vla­da­ju­će De­mo­krat­ske par­ti­ja so­ci­ja­li­sta uka­zi­va­li na mo­guć­nost da su iz­vr­še­na kri­vič­na dje­la dis­kri­mi­na­ci­je pri za­po­šlja­va­nju, na osno­vu po­li­tič­ke pri­pad­no­sti – na­vo­di se u iz­vje­šta­ju ko­ji je Am­ne­sti in­ter­ne­še­nal do­sta­vio Evrop­skoj ko­mi­si­ji.
Kon­sta­to­va­no je da je tu­ži­la­štvo is­tra­ži­va­lo rat­ne zlo­či­ne ka­žnji­ve shod­no me­đu­na­rod­nom pra­vu, ali da u ne­kim slu­ča­je­vi­ma po­stu­pak ni­je u pot­pu­no­sti bio u skla­du sa me­đu­na­rod­nim stan­dar­di­ma, a i pre­su­de su bi­le u su­prot­no­sti sa me­đu­na­rod­nim pra­vom.
–Žal­ba tu­ži­la­štva na oslo­ba­đa­ju­ću pre­su­du iz­re­če­nu voj­nim re­zer­vi­sti­ma i po­li­cij­skim funk­ci­o­ne­ri­ma za ne­hu­ma­ni tret­man Bo­šnja­ka u Bu­ko­vi­ci 1992.go­di­ne od­ba­če­na je –pi­še u do­ku­men­tu or­ga­ni­za­ci­je za za­šti­tu ljud­skih pra­va Am­ne­sti in­ter­ne­še­nal.
Oni su uka­za­li da je vi­še vla­di­nih zva­nič­ni­ka jav­no kri­ti­ko­va­lo ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je i me­di­je zbog sta­vo­va ko­ji su su­prot­ni vla­di­nim sta­vo­vi­ma, pri če­mu su iz­no­si­li i ne­ke ne­pri­mje­re­ne kva­li­fi­ka­ci­je.
Na­ve­de­no je da se no­vi­na­ri ko­ji kri­ti­ku­ju vlast su­o­ča­va­ju sa za­stra­ši­va­njem i pri­jet­nja­ma, i to ne sa­mo od dr­žav­nih funk­ci­o­ne­ra, ne­go i od „pri­vat­nih ak­te­ra”.
–Vr­hov­ni dr­žav­ni tu­ži­lac od­go­vo­rio je na za­htjev ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je Ak­ci­ja za ljud­ska pra­va za in­for­ma­ci­je o is­tra­ga­ma 12 za­sad ne­ri­je­še­nih na­pa­da, uklju­ču­ju­ći i ubi­stvo no­vi­na­ra (je­di­ni do­sad ubi­je­ni no­vi­nar u Cr­noj Go­ri je ured­nik „Da­na” Du­ško Jo­va­no­vić) i dru­ga po­li­tič­ki mo­ti­vi­sa­na ubi­sta­va. Dje­li­mič­na in­for­ma­ci­ja ot­kri­la je tek ma­li na­pre­dak u is­tra­ga­ma – pre­do­če­no je u iz­vje­šta­ju Am­ne­sti in­ter­ne­še­na­la.
Sva­ka or­ga­ni­za­ci­ja ili po­je­di­nac mo­gu do­sta­vlja­ti Evrop­skoj ko­mi­si­ji iz­vje­šta­je i pri­lo­ge za re­dov­ne go­di­šnje iz­vje­šta­je o na­pret­ku. Sa­ma Evrop­ska ko­mi­si­ja (EK) od 2002. go­di­ne pod­no­si re­dov­ne iz­vje­šta­je Sa­vje­tu i par­la­men­tu Evrop­ske uni­je o po­stig­nu­tom na­pret­ku ze­ma­lja za­pad­nog Bal­ka­na.
Ti iz­vje­šta­ji se ob­ja­vlju­ju na je­sen i sa­dr­že sa­žet opis od­no­sa Cr­ne Go­re i ana­li­zu si­tu­a­ci­je u Cr­noj Go­ri u po­gle­du po­li­tič­kih kri­te­ri­ju­ma za član­stvo. Na­pre­dak se mje­ri na osno­vu do­ni­je­tih od­lu­ka, usvo­je­nih za­ko­na i spro­ve­de­nih mje­ra. Ovo­go­di­šnji iz­vje­štaj bi­će ob­ja­vljen 14.ok­to­bra.
M.V.


Mu­ke zbog kam­pa na Ko­ni­ku

Am­ne­sti in­ter­ne­še­nal na­vo­di da je Cr­na Go­ra i da­lje tran­zit­na ru­ta za ile­gal­ne mi­gran­te, uz pod­sje­ća­nje da je vi­še hi­lja­da ko­sov­skih Ro­ma i Aška­li­ja osta­lo u Cr­noj Go­ri.
–Ve­li­ki broj tih li­ca ostao je bez do­mo­va po­sli­je po­ža­ra u ko­lek­tiv­nom cen­tru na Ko­ni­ku, gdje su ži­vje­li od 1999.go­di­ne – na­vo­di se u pri­lo­gu, uz na­po­me­nu da pla­no­vi za du­go­roč­nu san­ci­ju sta­nju u tom kam­pu ni­je­su re­a­li­zo­va­ni.